Sa njima možete pomoći svojim zaposlenima da budu produktivni, pronađete svoj izgubljeni laptop, zaštitite svoju sigurnost, prečistite emailove koji vam ne trebaju i još puno toga. S obzirom da se većina jednog radnog dana okreće oko interneta onda pronalazak bilo čega što bi vreme učinilo lakšim i produktivnijim je vredan pomena. Neke alate već evrovatno znate, a neke možda i ne. Nadamo se da ćete pronaći one koji će vama učiniti život lakšim.

World Broadband Ratings

Ovaj sajt je baziran na Google mapama koji prati sajtove i alate na koje su Google mape uticale. I ako nije direktno povezan sa Googlom ovde možete pronaći većinu podataka.

IconFinder

Ako neko svakodnevno lovi ikonice po Internetu onda su to dizajneri i developeri. Svako od njih zna koliko to može biti komplikovana potraga, ali sa IconFinde-om to može biti znatno olakšano. Radi se o pretraživaču ikonica sa ogromnim izborom koji može da zadovolji vaše potrebe.

Woopra

Za sve one kojima treba real time statistika o poseti sajtu, Woopra je odličan alat koji će zameniti vaš sadašnji servis koji koristite u ove svrhe. Možete vrlo lako proveriti šta se dešava u tom trenutku na vašem sajtu i šta vaši korisnici rade.

Monkey On Your Back

Da li imate problem da usmerite svoj tim ili da održite produktivnost? Onda dozvolite majmunčetu da pomogne. Sa servisom jednostavno nazvanom “Monkey on your back” možete kreirati liste sa stvarima koje treba uraditi i slati razne taskove kome god želite.

CSS3 Playground

CSS3 Playground je odličan online izvor gde možete da probate razne nove trikove u CSS-u i onda da pokupite krajnji kod za svoj proizvod.

Readability

S obzirom na vreme koje provodimo online Readabiilty je pravi alat koji bi mogao čitljivost da poboljša koliko god je to moguće. On jednostavno skine sav stil na sajtu kako bi kreirao bolju vizuelnu prezentaciju sadržaja.

SunlitGreen Photo Manager

Sada možete da organizujete, pretražite, označite i grupišete svoje fotografije brzinom kucanja. Ovaj alat je ključan za sve osobe koje imaju dosta slika koje treba organizovati i održavati.

Trendsmap.com

Trednsmap je alat koji vam omogućava da pratite trending teme u celom svetu u realnom vremenu. Možete ih pratiti po imenu, oblasti ili zemlji.

Domain Name Speed Benchmark

Kao što kažu na ovom sajtu, ne možete optimizovati svoj DNS dok ga ne procenite. Domain Name Speed Benchmark utvrđuje tačne performanse lokalnog i remote DNS nameserver-a.

Mozilla Firefox, Portable Edition

Većina nas u online zajednici volimo Firefox jer je odličan browser, ali se problem javlja kada morate da radite u nekom drugom sistemu koji nije vaš. Međutim sa ovim Portable Edition-om možete sa sobom poneti sve svoje bookmarke, šifre i dodatke.

Snipplr

Snipplr je odličan sajt za developere. Ovde mogu smeštati svoje delove koda, ali i pretražiti delove koda online.

Convert PDF to Word

Jedna od stvari koje klijenti mogu da zahtevaju od vas jeste da pošaljete nešto u Word formatu. Sa ovim sajtom možete lako pretvoriti svoj PDF u Word dokument.

HootSuite Social Media Dashboard

HootSuite može da sakupi sve društvene mreže koje koristite na jedno mesto kako bi mogli lakše da pratite sve novosti u jednom dashboard-u.

10 minute mail

Mail servis koji će vam pomoći da dobijete samo potrebne emailove tako što na deset minuta pokupi id-eve emailova. Možete uvek produžiti ovo vreme, ako je potrebno.

UNDELET 360

Da pretpostavimo da ste bili u žurbi i pri tome trajno obrisali fajl koji niste trebali. Sa ovim alatom možete povratiti slučajno obrisane fajlove iz svog računara, digitalne kamere ili usb drive-a.

SnoopFree Software

Ako ne želite da budete plen špijunskog softvera koji možda odaje sve vaše poverljive podatke onda bi trebalo da razmislite o instaliranju SnoopFree softvera u svoj sistem.

The Email Game

Inbox vam postaje preplavljen? Potrebna vam je pomoć da biste se motivisali da prečistite nagomilane emailove? Onda je aplikacija Email Game prava stvar. Sa ovom aplikacijom Email može biti ponovo zabavan.

SlimTimer

Praćenje vremena bez vremenske kartice, tako SlimTimer opisuje sebe. Sveobuhvatan alat za deljenje raspoloživog vremena je dobar opis za ovaj alat.

Wridea

Za sve koji rade u kreativnoj areni, wridea je obavezan alat, ali može da posluži i bilo kojem online profesionalcu. Ovo je servis kojim možete da organizujete svoje ideje uz kolekciju brainstorming alata koji su vam na raspolaganju.

Adeona

Niko od nas ne bi mogao da zamisli oproštaj od svog laptopa. Da li ste u mogučnosti da u svakom trenutku pratite svoj laptop, da li je ukraden izgubljen i sl.? Ako niste onda probajte Adeonu.

Comodo SecureEmail

Comodo SecureEmail je jednostavan način da pošaljete enkriptovan email tako da niko ne bude u mogućnosti da vaš email presretne i izmeni sadržaj. Ovim alatom vaše email poruke mogu biti sigurnije za samo par minuta.

Whats My IP Adress

Postoji gomila razloga zbog kojih bi želeli u toku surfovanja da promenimo IP adresu, ali kako da znamo da maskiranje IP adrese zaista radi? Takođe postoje trenuci kada nam je samo potrebno da znamo koja nam je IP adresa. Ukoliko ste u ovoj grupi onda samo idite na ovaj sajt i ispisaće vam se vaša IP adresa.

BugMeNot

Da li vas nervira što morate da se registrujete na neki sajt samo da biste pokupili neku kratku informaciju? Uvek možete koristiti šerovane login podatke za različite sajtove koje primoravaju korisnike da se registruju. Ovakav skup login podataka je BugMeNot.

Left Logic

Koderi će sigurno obožavati Left Logic i neće biti sami u tome. Ovaj servis za vas traži određene HTML entitete. Vrlo je lak za upotrebu i veoma brz.

Todo.ly

Kada govorimo o produktivnosti online onda je Todo.ly odličan alat koji vam može pomoći da napravite svoju todo listu.

CushyCMS

Bez obzira da li ste dizajner ili urednik sadržaja, CushyCMS vam se može naći kada želite da definišete oblast koja se može editovati i napraviti adekvatne promene a da ne morate pre toga postati majstor programerskih veština.

Tor

Besplatan softver koji vam pomaže da zadržite privatnost online, kao i poverljivost i analizu posete kroz ugrađene opcije. Ako tražite način da ostanete anonimni dok surfujete, ovaj alat vam može pomoći.

Tweepi

Tweepi je koristan alat za sve one kojima onlajn egzistencija zavisi od interakcija na Twitter nalogu. Uz besplatnu ili plaćenu verziju ovaj servis može znatno da popravi vaš Twitter položaj.

Launchlist Lite

Launchlist Lite je odličan za developere i dizajnere koji traže virtualni spisak stvari za uraditi kako bi se postarali da je sajt spreman za lansiranje.

x Paranomia 0.6.7

Kada završite sa gledanjem svih ovih kul sajtova i aplikacija i ne želite da to podelite sa kolegama ili nekim drugim članovima šering sistema ova Firefox ekstenzija će biti od koristi. Ona će očistiti history, kukije, passworde i sve ostale snimljene informacije kroz par klikova.

Izvor: noupe.com

Ali, ne treba očajavati, tu su nove tehnologije. Naslednik IPv4 je IPv6, koji ne samo da će ponuditi veći broj IP adresa, nego će i pojednostaviti dodavanje adresa i dodatne sigurnosne opcije.

Medjutim, vrlo je verovatno da će prelazak sa IPv4 na IPv6 biti “čupav”. Većina ljudi nije upoznata sa IPv4 I IPv6, kao ni svesna kakav će efekat ova tranzicija imati na njihov rad, pa i živote.

Sledi kratak vodič koji ima za cilj da vas uvede u sistem IPv4 i tranziciju na IPv6. Naveli smo dve verzije IP adresa i zašto su one bitne. Napravljen je i detaljan uvid šta možete da očekujete narednih godina kada će milijarde sajtova, online biznisa kao i pojedinaca napraviti korak u novu eru Interneta.

IPv4 i IPv6 Pitanja I odgovori

P: Šta je IPv4?
O: IPv4 je Internet Protocol verzije 4. To je tehnologija koja omogućava našim uredjajima da se povežu na Internet. Kad god uredjaj pristupi Internetu (bilo da je to PC, Mac, Smartphone ili nešto treće) on dobija unikatnu, numeričku IP adresu kao npr 99.48.227.227. Da biste poslali informacije sa jednog računara na drugi kroz web, paketi informacija moraju sadržati IP adresu oba uredjaja. Bez IP adresa, kompjuteri ne bi bili u mogućnosti da komuniciraju i šalju podatke jedan drugom. IP adrese su ključne za infrastrukturu weba.

P: Šta je IPv6?
O: IPv6 je šesta revizija Internet Protokola i naslednik IPv4. Funkcioniše slično kao IPv4, takodje generiše unikatne, numeričke IP adrese neophodne za komunikaciju uredjaja putem Interneta. Medjutim, donosi nam i jednu veliku razliku: 128-bitne adrese. Objasnićemo zašto je ovo bitno malo kasnije.

P: Zbog čega nam nedostaje IPv4 adresa?
O: IPv4 koristi 32 bita za svoje Internet adrese. To znači da podržava 2^32 IP adresa, što je ukupno – 4.29 milijardi. Ovo vam možda zvuči kao mnogo, ali svih 4.29 milijardi adresa je već dodeljeno raznim institucijama, što dovodi do problema koji imamo danas. Da se razumemo, nismo još totalno potrošili baš sve IP adrese. Mnoge od njih su u rukama velikih organizacija i ne koriste se, kao npr MIT, Ford ili IBM. Ostalo je još IP adresa, ali će one biti dodeljene ili prodate po nahodjenju vlasnika obzirom da su one sada ugrožena vrsta i postaće još ugroženija u naredne dve godine, kad ih zaista skroz ne bude bilo.

P: Kako IPv6 rešava ovaj problem?
O: Kao što smo već naveli, IPv6 koristi 128-bitne Internet adrese. Samim tim, može da podrži, 2^128 Internet adresa, a to je 340,282,366,920,938,000,000,000,000,000,000,000,000 adresa, da budemo precizni. E, to je mnogo IP adresa, toliko mnogo da zahteva heksadecimalni sistem da prikaže adrese. Drugim rečima, ovo je više nego dovoljno IP adresa da Internet radi bez problema dugo, dugo.

P: Pa što se onda ne prebacimo?
O: Nestanak IPv4 adresa je predvidjen pre par godina i prebacivanje je u toku već 10ak godina. Medjutim, process se razvija veoma sporo, samo mali deo weba se prebacio na novi protokol. U nastavku, IPv4 i IPv6 mogu da rade paralelno – razmena podataka izmedju ovih protokola zahteva specijalni gateway. Da bi promena bila uspešna, softver i ruteri moraju da budu zamenjeni kako bi podržavali napredniju tehnologiju. Ovo oduzima i vreme i novac. Prvi test IPv6 adresa će biti 8og Juna, 2011, koji je proglašen za IPv6 dan. Google, Facebook i ostale velike kompanije će testirati IPv6 mrežu kako bi proverili da li ona može da podrži sve funkcije koje nam trebaju i šta još treba da se uradi kako bi se kompletno prešlo na novu mrežu.

P: Kako će ovo uticati na mene?
O: U početku, neće imati velikog uticaja na vaš život. Većina operatvnih sistema već podržavaju IPv6, uključujući Mac OS x 10.2 i Windows XP SP1. Medjutim, većina rutera i servera ih ne podržava, što onemogućuje komunikaciju izmedju uredjaja koji podržavaju IPv6 i servera koji podržava samo IPv4. IPv6 je još u začetku, postoji još sigurnosnih zakrpa i bug-ova da se popravi, što vrlo lako može rezultovati opštim haosom. Niko nije siguran koliko će tranzicija trajati, ni koliko će koštati, ali je neminovno da će morati da se uradi kako bi web funkcionisao onako kako funkcioniše danas.

Izvor: Mashable

Pogledajte grafik koji je postavljen ispod, pored ostalog videćete da je:

• prosečna starost u kojem dete prvi put vidi pornografiju na internetu 11 godina
• 20% muškaraca i 13% žena uhvaćeno kako gleda pornografiju na poslu
• 35% celokupnog download-a sa interneta pornografski materijal.

Izvor: www.mattsingley.com

Click here to view the embedded video.

Žao nam je ako vas je neko naveo da verujete u nju, ali ta priča je laž. Ne skroz. Vi zapravo možete napraviti više novca online sa manje ulaganja nego offline. Evo zašto:

1. Dosta je jeftinije postaviti sajt na kom možete prodavati robu ili usluge, ili čak samo informacije, nego zakupiti poslovni prostor ili lokal. Sa 5000 do 10000 eura možete imati sajt koji se može nositi sa velikim internacionalnim brendovima (ovo ne znači da ćete imati fensi sajt kao njihov, ali ćete biti u situaciji da se takmičite sa velikim igračima).
2. Dosta je jeftinije takmičiti se sa njima na pretraživačima i uopšte u online reputaciji, nego kroz radio, TV ili štampane reklame (pozovite bilo koju TV stanicu pa pitajte).

Činjenica je da velike kompanije imaju novac i da žele da ga potroše. Ako Burger King može da potroši 300 miliona na reklamu, a General Motors preko milijardu, sigurno je da će imati bolju reklamu od vas. Odjednom, gledano iz tog ugla SEO trošak od 1000-1500 eura i nije tako strašan, zar ne? Naravno da nije.

Velike kuće ne pobede uvek u SEO igri, iako većina ima prednost. Pokušajte da tražite ‘cipele’ ili ‘uređaji za kuću’ I ‘kafa’ da bi videli kako se i sitnija preduzeća takmiče sa velikim sajtovima.

U mnogim nišama, sitna SEO ulaganja će da “završe posao”. Naravno nećete biti #1 kod Google-a ili Bing-a za ključne reči “kola” ili “knjige”  ili “hrana” za skromniju sumu. Ali za većinu ključnih reči taj opseg cena je razuman i opet je dosta jeftinije nego takmičiti se sa velikim igračima u offline svetu.

Ako na početku ustanovite koliko novca bi odvojili za SEO optimizaciju, primetićete da je SEO vrlo efektivan način promocije na tržištu.

Izvor: www.thescienceofsearch.com

Uključujući uređaje kao što su Kindle, iPhone i ostale smartphone uređaje, GPS sisteme, wireless, rast mobilnog interneta je eksponencijalan – i ovo je tek početak ovog ciklusa. Analitičari kompanije Morgan Stanley na osnovu trenunog  veruju da, prema trenutnoj stopi promene i prihvatanja, mobilni internet će biti zastupljeniji nego desktop internet do 2015.

Porast broja boljih uređaja i dostupnost podataka su dva trenda sa konstantnim porastom. Stvaranje boljih servisa i manjih, jeftinijih uređaja je dovelo do eksplozije u mobilnoj tehnologiji  i tako  nadmašilo porast bilo kog drugog kompjuterskog ciklusa.

Kad smo kod pokrivenosti, ove godine se očekuje da globalni proboj 3G dostigne 21%. U Japanu je sa 3G pokriveno  čak 96% korisnika mobilnih usluga. U zapadnoj Evropi je pokriveno 54% dok je u U.S.A. nešto manje, 46%. U zemljama u razvoju i/ili nerazvijenim zemljama, uključujući  Srednji Istok, Afriku, delove Azije, Istočnu Evropu i Južnu Ameriku, 3G nije toliko rasprostranjen a pokrivenost ne prelazi 10%. Morgan Stanley predviđa 3G pristup kao ključnu tačku za uspeh mobilnog interneta.

Najzad, mobilni e-commerce se probija brže nego online e-commerce i u ovom trenutku ima 4% ukupne maloprodaje. U određenim kategorijama kao što su kompjuteri, elektronika, muzika, filmovi, karte, video igrice i knjige, online prodaje računaju između 45% i 20% od ukupnog maloprodajnog tržišta. Japanski Rakuten pokazuje itekakav rast mobilnog e-commerca od 10% ukupnog e-commerca u 2006. do neverovatnih 20% do današnjeg dana.

Upotreba društvenih mreža je već potisnula korišćenje e-maila. Ljudi su se još 2007. okrenuli više sajtovima  kao što su Facebook, Twitter i MySpace. Već u 2009. Postoji više korisnika društvenih mreža nego korisnika e-maila.

U protekle tri godine, dva sajta su postigla ogromnu količinu razmene informacija i mišljenja širom sveta. Po broju minuta provedenih online od strane korisnika širom sveta, 2006. godine su dominirali Yahoo i MSN. Danas, Facebook je sajt koji prikuplja daleko najviše pažnje, zajedno sa Youtube koji drži čvrstu drugu poziciju.

Izvor: Mashable.com

Prednosti poslovanja na globalnoj mreži pojedini preduzetnici u Srbiji već su prepoznali. Ne iznajmljuju poslovne objekte, ne angažuju dodatne službenike, ne plaćaju skupe reklame, a umesto u izlozima u centru grada, svoje ponude “slažu” na internet-stranicama.

Jedan od njih je i Vladimir Ivanović, urednik sajta “selo.com”.

- Sajt postoji od 2004. godine, i pokazao se kao najbolji i najjeftiniji model promocije seoskog turizma – objašnjava Ivanović.

- Na njemu je predstavljeno 400 domaćinstava, a većini je Internet osnovna promocija. Prvo smo predstavili našu opštinu Ljig, a onda smo shvatili da bismo mogli celu Srbiju da uključimo u sajt. To je, nažalost, jedini segment srpskog turizma koji je tako obrađen. Kompletno rezervisanje i prodaja obavljaju se preko Interneta. Ne postoji nijedno prodajno mesto, osim lokalnih turističkih organizacija koje u ponudi imaju samo domaćinstva iz svoje opštine.

Prosečan godišnji broj noćenja turista koji dođu zahvaljujući Internetu u neko domaćinstvo je od 350 do 700, a apsolutni rekorder je domaćinstvo Obradovića kod Ivanjice koje je ove godine imalo 3.000 noćenja.

Drugi domišljati preduzetnik čitave godine je preko “e-marketa” kupovao automobilčiće. Kasnije ih je preprodavao kolekcionarima širom Srbije, a godinu je završio sa 75.000 USD zarade.

Da je informacioni sektor “plodno tlo”, govori i podatak da se od 2003. do danas u njemu otvorilo čak 4.620 malih i srednjih preduzeća i preduzetničkih radnji koje zapošljavaju više od 27.000 ljudi.

- Prodaja putem Interneta je najjeftiniji vid prodaje u svetu. Prosečan nivo troškova u zemljama Evropske unije je za 46% manji nego kod klasične prodaje istih proizvoda – objašnjava Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.

- Trenutno se 43% robe u trgovinama računarske opreme proda tako što kupci prvo pogledaju ponudu na internet-portalima pa tek onda dođu u radnju. Međutim, direktna onlajn prodaja, kada se roba i naruči i plati preko Interneta, a onda pošalje na adresu, obuhvata tek 7,4% prodaje, što nas stavlja na dno evropske lestvice.

Virtuelna kupovina, međutim, neće zatvoriti prodavnice.

Propustili šansu

Da su bili aktivniji na Internetu, vajde bi imali ljudi iz naše drvnoprerađivačke industrije. Ova godina je svuda u Evropi bila izuzetno plodna – voća je bilo na pretek, ali je zafalilo – gajbica. Na Internetu su svoje proizvode nudile samo tri fabrike, jedna u Rumuniji i dve u Aziji. Da se u posao uključila neka srpska firma, bila bi druga na evropskom tržištu, pa samim tim i – uspešna.

Manje takse

U većini zemalja, ali ne i u Srbiji, za kupovinu putem Interneta, kada je roba za lične potrebe, naručilac ne plaća takse i carine. Recimo, na knjigu vrednu 70 EUR, u inostranstvu su dažbine manje od 5 EUR. Administracija ih zato i ne naplaćuje, jer se smatra da bi troškovi naplate bili veći od vrednosti taksi.

Registrovani

740.000 porodičnih firmi u Sjedinjenim Američkim Državama živi od internet biznisa, dok je u Srbiji na domen “RS” registrovano 40.000 korisnika.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista “Novosti” od 17.12.09.)

Izvor: Mikro

„Ukupan prihod na tržištu telekomunikacija Republike Srbije je u 2008. godini iznosio 1.611 miliona evra, za 9% više nego u 2007. Učešće sektora telekomunikacija u bruto domaćem proizvodu je 4,87%, što predstavlja porast od 15% u odnosu na 2007. Najveći prihod je ostvaren u mobilnoj telefoniji, 61% od ukupnog prihoda. Na drugom mestu je fiksna telefonija sa 25% udela“, izjavio je dr Milan Janković, izvršni direktor RATEL-a.

Ukupan broj pretplatnika fiksne telefonije je u 2008. godini dostigao 3.084.872, što predstavlja udeo od 41,14%, uz stepen digitalizacije od 95,52%. Ukupan prihod od usluga fiksne telefonije bio je 413 miliona evra.

Ukupan broj pretplatnika mobilne telefonije je u 2008. godini dostigao 9.618.767, što predstavlja udeo od 128,27%. Ukupan prihod od usluga mobilne telefonije je bio 980,45 miliona evra, uz 240,27 miliona evra investicija u mobilne mreže u 2008. Treba naglasiti i da se broj pretplatnika 3G mreže skoro utrostručio u odnosu na 2007. godinu i dostigao cifru od 750.026.

Usluge kablovske distribucije radio i televizijskog programa trenutno u Srbiji pružaju 74 dobavljača, koji su u 2008. ostvarili ukupan prihod od 60,7 miliona evra. Broj pretplatnika KDS usluga je 860.787, uz značajan porast od 11% u poređenju sa 2007. Pri tom, u poslednje dve godine preovlađuje upotreba hibridnih mreža, što utiče na porast kvaliteta usluge kablovske distribucije.

Broj registrovanih dobavljača Interneta u Republici Srbiji je 197, a broj pretplatnika 1.619.711, što predstavlja učešće od 21,6%. Ukupan prihod od pružanja usluga Interneta je dostigao 107,58 miliona evra. Uočava se da tehnologije koje obezbeđuju širokopojasni pristup beleže stalni rast (pre svega ADSL i kablovski modem). Takođe je interesantan pristup Internetu preko mobilne mreže treće generacije, 3G.

Praćenje stanja na tržištu telekomunikacija uključuje i analizu stepena slobodne konkurencije. Tržište mobilne telefonije, sa jednim domaćim i dva inostrana operatora, je potpuno slobodno. U cilju liberalizacije tržišta fiksne telefonije, sprovedena je procedura javnog nadmetanja za fiksni bežični pristup (FWA) za teritoriju Republike Srbije u CDMA tehnologiji, gde se prijavilo 8 potencijalnih ponuđača za 2 licence. Licence su 17. juna dodeljene preduzećima „Telekom Srbija“ i Media Works, uz obavezu da počnu sa pružanjem komercijalnih usluga u roku od šest meseci po dobijanju licence.

„Od ubrzanog razvoja širokopojasnog pristupa i, pre svega, e-servisa očekuje se da omoguće brži razvoj privrede i otvaranje novih radnih mesta, pa će ta oblast informaciono-komunikacionih tehnologija biti među prioritetima Republičke agencije za telekomunikacije“, izjavio je profesor Jovan Radunović, predsednik Upravnog odbora Ratela.

Evo malo rezultata sveobuhvatnog istraživanja koje smo sproveli nedavno a vezani su za razvoj it-a i interneta u Srbiji. Podaci su prikupljeni sa velikog broja različitih državnih, finansijskih, it i sličnih portala, upoređivani i prikazani kao srednje vrednosti.

Internet populacija (za 2008. i mali deo 2009. godine):

4.3 miliona korisnika u svetu koristi srpski jezik
2.4 miliona korisnika ima u Srbiji (u Beogradu 1.3 miliona, u Novom Sadu 320.000 korisnika Interneta, 140.000 u Nišu, 76.000 u Subotici, itd )
50% odsto svih korisnika Interneta u Srbiji koristi Facebook
1.04 miliona korisnika Facebooka-a (podatak – avgust 2009. godina)

Sajtovi (za 2007-2008. godinu):

U poslednje dve godine broj sajtova u zemlji sa 35.000 popeo se na 65.000 (istraživanje 2008. god)
20.000 blogova
170,000 ljudi prati denvno blogove
5,3 miliona poseta mesečno imaju blogovi
15.000 sajtova se godišnje otvori u proseku
1,24 miliona korisnika u Srbiji dnevno koristi internet

Internet konekcije (za 2008. godinu):

70% ljudi koristi dial-up
30% koristi ADSL, kablovski, wirelles
1,9 miliona ljudi ima internet u Srbiji

Mobilna telefonija vs. fiksna vs. internet:

U Srbiji je na kraju prošle godine bilo tri puta više pretplatnika mobilne nego fiksne telefonije, podaci su Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL) (2009. god).
stovremeno je znatno povećan broj Internet pretplatnika. Fiksna telefonija u Srbiji na kraju 2008. godine imala je 3.085.000 korisnika, što je povećanje od 230.000 u odnosu na prethodnu godinu. Broj korisnika mobilne telefonije na kraju 2008. godine bio je 9.619.000 i tokom te godine povećan je za 1.166.000.

Oglašavanje na internetu  (za 2008. godinu):

31% mobilna telefonija
26% finansijske insistucije
23% roba široke potrošnje

Vrednost internet tržišta u oglašavanju (za 2008. godinu):

4-6 miliona eura godišnje
30-50% drže B92 i Blic (Mediji)
50% ostali oblici oglašavanja (Facebook, AdWords, Httpool, eTarget) – oko 2,5 miliona eura

Blogovi vs. ostali sajtovi

80% blogova su netaknuta priroda vezano za oglašavanje.
35-40% sajtova u srbiji prestavljaju blogovi
170,000 ljudi dnevno prati blogove
5,3 miliona poseta mesečno imaju blogovi u Srbiji
43 miliona poseta imaju ostali sajtovi u Srbiji mesečno

Zbog upita nekoliko klijenata rešili smo da 072 servis proširimo još jednim proizvodom – jeftinim brojem.

Poslednjih 5 godina bavimo se promocijom broja koji počinje na “4″, koji je poznat kao skupi broj za pristup dodatnim sadržajima. Ovaj broj je jako uspešan, pogotovu kada se korisnicima ponudi pristup sajtovima za odrasle, međutim određeni portalima ovakav koncept nije odgovarao pa su nas pitali za “onaj jeftin 072 broj koji koristi krstarica.com” Eto, sada imamo i “taj” broj u ponudi. Cena poziva je 0.67 dinara po minutu, procenat isplate je isti kao i za skupi broj – 50%, a za klijente koji imaju isplatu preko 50.000 dinara isplata je 60%.

Kako saznajemo preko sajta firme comScore Inc. koja je prošle nedelje obavila svoje rezultate istraživanja, broj korisnika interenta je premašio milijardu.

Kako navodi izvršni direktor kompaniji “Prelazak brojke od milijardu globalnih korisnika značajan je momenat u istoriji interneta” i “Spomenik je to rastućoj globalnoj zajednici u kojoj živimo i podseća nas da svet zaista postaje sve manji.”

Kako ističu analitičari ove kompanije, ova cifra je pronađena još u decembru 2008. godine, i veruju da je ta cifra u ovom trenutku još veća.

Prema njihovim podacima, 41% korisnika dolazi iz Azije odnosno Pacifika, 28% iz Evrope, 18% iz Severne Amerike, 7% iz Latinske Amerike, te 5% iz područja Bliskog Istoka. U Kini je najviše korisnika, skoro 180 miliona, slijede USA sa 163 miliona, Japan sa 60 miliona, Nemačka i Velika Britanija sa skoro 37 miliona i Francuska sa 34 miliona korisnika. Indija je sledeća na listi sa 32 miliona, Rusija sa 29, Brazil 28, Južna Koreja 27, Kanada 22 i Italija sa 21 milionom korisnika interneta. Najposećenija web stranica je Google, kako ističu u decembru ju je posetilo 777,9 miliona korisnika. Odmah iza nje slede Microsoftove stranice, Yahoo!, AOL i Wikimedia. Poseta komjuniti portala Facebook od 2007. porasla je za 127% čime je postala najposećenija stranica te vrste širom sveta.

Još jedan interesantan podatak je i taj da velika količina korisnika interneta u svetu nedolazi zapravo samo preko desktop i prenosivih računara, već i preko svojih Mobilnih aparata, čija se revolucija i mogućnosti tek dolaze.