Neki ljudi bi ovo možda smatrali za manu ali ja uživam u ustajanju rano ujutru. Ne volim da žurim kad je u pitanju spremanje za posao a takođe volim kad dođem u kancelariju pre svih i budem sama neko vreme. Za neke ljude, rano ustajanje nije najlakši način za održavanje, predstavlja skup pogodnosti za one koji mogu toga da se pridržavaju.

1. Više vremena za mene

Dok neki pritiskaju Snooze dugme na alarmu, ja lagano idem pod tuš, malo sredim kuću i gledam reprizu moje omiljene serije od sinoć. Kad se probudite ranije, bez ikakvih telefonskih poziva, mailova, članova familije, to vreme je vaše i samo vaše i možete ga provesti kako želite, bilo da meditirate, vežbate, čitate ili jednostavno, gledate vašu omiljenu seriju koju vaša jača (ili lepša) polovina mrzi . Još ako imate malu decu, shvatite da jedino ti rani jutarnji časovi mogu da obezbede jedinu šansu da popijete šolju kafe i da se opustite malo pred početak dana.

2. Redovne vežbe

Ljudi su više motivisani da vežbaju ujutru, čim ustanu. Mnogi se pre drže trening rutine ujutru nego popodne ili predveče budući da mnogima iskrsnu stvari koje treba da rade u toku dana ili predveče, npr. izlazak. Ovako, ako vežbate ujutru malo toga može da vas ometne. Isto tako, iako nije dokazano, većina psihologa veruje da vežbanje ujutru na prazan stomak tera telo da sagori naslage masti koje su se taložile vremenom umesto drugih, korisnih kalorija.

Studija koja je objavljena u novembru 2008, u izdanju časopisa Sleep, otkriva da vežbanje ujutru pospešuje vaš san. Istraživači imaju teoriju da jutarnje aktivnosti pomažu pri usklađivanju vašeg ritma. Ispitanici koji su odlagali vežbanje do uveče su zapravo imali problema sa spavanjem.

3. Lakše je za prevoz

U nekim gradovima, razlika između zelenog talasa i totalne blokade može biti samo 15 minuta. Rano ustajanje kako bi izbegli gužvu na putevima ne deluje samo opuštenije već je i bezbednije. Zamislite samo kako je dok vozite pod stresom ili zbog gužve ili zato što kasnite. To dovodi do agresivnog ponašanja, prekoračenje dozvoljene brzine i zbog lošijeg rasuđivanja, često dolazi do nesreća. Za one koji se oslanjaju na gradski prevoz, rano ustajanje može predstavljati razliku između sedenja u polupraznom busu ili stiskanje sa gomilom stranaca sumnjivih higijenskih navika dok bus juri i naglo koči i svi padaju na vas :/

4. Prednost doručka

Kad se uspavate i žurite da stignete na posao, doručak je jedna od prvih bitnih jutarnjih rutina koje će otpasti. Mnogi ljudi koji spavaju do kasno preskaču doručak i moraju da čekaju pauzu za ručak. Bezbroj studija su pokazale pozitivne efekte zdravog doručka – oni koji izdvoje vreme za doručak se bolje osećaju i prave zdraviji izbor što se tiče hrane u toku dana za razliku od onih koji preskaču doručak. Ustajanje rano daje tu prednost vremena i energije za pripremanje zdravog doručka umesto doručka s’ nogu u nekom fast foodu ili preskakanja doručka.

5. Porodica je bitna

Kad imate vremena ujutru da sredite malo kuću, pripremite unapred sastojke za večeru ili odete u prodavnicu, imaćete više vremena uveče za opuštanje i zabavljanje sa partnerom, decom ili prijateljima. Većina ljudi uveče radije odgleda film ili večera sa porodicom nego što bi radila po kući. Ukoliko završite svoje obaveze na početku dana, veća je mogućnost da se sve završi nego u slučaju da sve to radite uveče.

6. Visoka produktivnost

U ispitivanju koje je 2007. Yahoo! Finance sprovelo kod 20 rukovodilaca u kompanijama kao što su Pepsi, Motorola, Avaya i Xerox je dokazano da svi ispitanici imaju jednu zajedničku stvar – ustaju pre 6h ujutru. Oni iskoriste to vreme da provere mail, vežbaju, pročitaju novine. Svi ispitanici su rekli da je rano ustajanje ključ njihove produktivnosti.

7. Pojačan rad mozga

Postoje dokazi da rad mozga dostigne vrhunac u jutarnjim časovima. U studiji koju je sproveo University of North Texas, studenti koji su ustajali ranije su imali bolji uspeh na ispitima nego studenti koji su više spavali.

8. Manje stresa

Kad rano ustanete, imate opušten tempo tokom celog dana. Između pripreme za odlazak na posao, pripreme dece za odlazak u školu, prevoza i ostalih stvari koje se dese pre 9h ujutru, stvari mogu postati prilično stresne. Smanjenje stresa ima bitan efekat na vaše zdravlje, obzirom da je stres glavni uzročnik glavobolja, stomačnih problema, gubitka kose, visokog pritiska, anksioznosti, a čak može da izazove razna hronična oboljenja. Kad stvorite sebi dodatno vreme ujutru, nema potrebe da bilo gde žurite.

Najveća prednost ranoranioca jeste da svet funkcioniše prema vašem rasporedu. Noćne ptice možda vole da spavaju do popodne ali činjenica je da se dosta bitnih životnih stvari dešava u toku dana i ukoliko se ne probudite i ne pokrenete, možete propustiti šansu. Rano ustajanje nije najlakša stvar, čak i ranoranioci nekad imaju dane kad požele da pritisnu Snooze dugme (ponovo). Lepo je ipak znati da, kad jednom ustanete iz kreveta, svet je vaš par kratkih, sjajnih trenutaka…makar dok se ostali ne probude.

Kada smo bili mladi činilo nam se da je život veoma jednostavan, zar ne? Ponekad tako deluje i danas. Ali, istina i jeste da je život jednostavan. Uvek će i biti. Jedina razlika je što smo stariji i sve što više starimo činimo život komplikovanijim.

Recimo, kada smo bili mlađi život smo gledali drugačije, jednostavnije, sa očima punim nade. Znali smo šta želimo i nismo imali pristrasne ili skrivene planove. Voleli smo ljude koji se smeju. Izbegavali one koji su namršteni.  Jeli smo kada smo bili gladni, pili smo kada bi bili žedni i spavali kada smo bili umorni.

Odrastanjem, naši umovi postaju postepeno razočarani negativnim spoljašnjim uticajima. U jednom trenutku počinjemo da oklevamo i preispitujemo svoj instinkt. Kada bi naišli na novu prepreku ili bol, često bi posrnuli i pali. Ovo se sve dešavalo nekoliko puta svima nama.  Na kraju odlučimo da ne želimo više da imamo padove, ali umesto da rešavamo probleme, mi bi ih ignorisali.

Kao rezultat toga, jeli smo, uživali u hrani, pili alkohol da umrtvi rane i ispuni naše praznine. Radili do kasno kako bismo izbegli konflikte kod kuće. Počeli smo da sklanjamo primedbe, da se igramo umom, suptilno obmanjujemo druge i sebe da napredujemo.  A kada sve to ne bi uspevalo, živeli bismo iznad svojih mogućnosti , kupovali bi stvari koje nam nisu potrebne, jeli i pili više samo da bi se osećali bolje.

Tokom vremena, mi smo ti koji su učinili život komplikovanijim, počeli smo da gubimo kontakt sa tim ko smo i šta zapravo želimo.

Dakle, da se vratimo na osnove, hoćemo li?  Hajde da učinimo stvari jednostavnim ponovo. Jednostavno je. Evo 60 načina da uradite baš to:

Život nije komplikovan, mi smo! Život je jednostavan, a jednostavna stvar je prava stvar.

Oscar Wilde

1. Ne pokušavajte da čitate misli drugim ljudima. Nemojte terati druge ljude da čitaju vaše. Komunicirajte!
2. Budite učtivi, ali nemojte pokušavati da budete prijatelj baš sa svim ljudima koji vas okružuju. Umesto toga, provodite više vremena sa ljudima koji vam najviše znače.
3. Vaše zdravlje je vaš život, držite se toga. Uradite pregled kod lekara bar jednom godišnje.
4. Živite ispod svojih sredstava. Nemojte kupovati stvari koje vam nisu neophodne. Uvek odspavajte kada su velike kupovine. Napravite plan štednje i budžeta i držite se toga.
5. Spavajte dovoljno svake večeri. Iscprljen um je manje produktivan.
6. Probudite se 30 minuta ranije da ne biste morali da jurite kao ludak . Tih 30 minuta će vam pomoći da izbegnete prebrzu vožnju, nervozu i ostale nepotrebne glavobolje.
7. Spustite „loptu“, razgovarajte, protresite ruke ili zagrlite nekog i nastavite dalje.
8. Ne gubite vreme na ljubomorisanje.  Jedina osoba koja se nadmeće sa vama ste vi sami.
9. Budite okruženi ljudima koji popunjavaju vaše praznine. Dopustite im da rade stvari u kojima su bolji od vas kako bi vi radili one u kojima ste najbolji.
10. Organizujte svoj životni i radni prostor. Pročitajte knjigu Davida Alena „Getting Things Done“ i možda pronađete praktične savete i organizacione smernice.
11. Otarasite se stvari koje ne koristite.
12. Pitajte uvek nekog, ako u nešto niste sigurni.
13. Provedite malo vremena učeći prečice i trikove za uštedu vremena koje će vam koristiti u budućnosti.
14. Ne pokušavajte da zadovoljite sve. Samo radite ono za šta mislite da je u redu.
15. Nemojte koristiti alkohol ili konzumirati drogu kada ste tužni ili neraspoloženi. Umesto toga, džogirajte.
16. Postarajte se da plaćate račune na vreme.
17. Napunite rezervoar na putu do kuće, nemojte to raditi ujutro kada ste u gužvi.
18. Koristite tehnologiju za automatizovanje zadataka.
19. Uradite prvo hitne taskove za koje vam treba svega dva minuta.
20. Pokušajte da se preselite bliže svom poslu.
21. Ne kradite.
22. Uvek budite iskreni prema sebi i drugima.
23. Recite „Volim te“ svojim voljenima što je češće moguće.
24. Jedan zadatak. Uradite jednu stvar na vreme i dobijate sve što je potrebno.
25. Završite jedan projekat pre nego što započnete drugi.
26. Budite svoji!
27. Kada putujete, ne nosite previše stvari. Ponesite isljučivo ono što je neophodno.
28. Počistite iza sebe. Nemojte ostavljati za kasnije.
29. Naučite da kuvate i radite to kad god imate vremena.
30. Napravite nedeljni, zdrav meni i kupujte isključivo stvari koje su vam potrebne.
31. Razmotrite kuvanje hrane za više dana. Ako napravite velike količine nečega u nedelju, imaćete za više dana u toku nedelje i ne morate gubiti vreme na kuvanje svakog dana.
32. Bežite od problema drugih ljudi. I ne pravite sebi probleme bez potrebe.
33. Plaćajte kupljene stvari u kešu.
34. Održavajte svoj auto, svoju kuću i ostale lične stvari na koje se zaista možete osloniti.
35. Smejte se češće, čak i pred potpunim strancima.
36. Ako vas nešto mrzi da radite, prestanite.
37. Tretirajte svakog sa istim poštovanjem kao što poštujete svog dedu i pružite isti nivo pažnje kao što biste dali svom bratu.
38. Izvinite se kad god možete.
39. Pišite.
40. Budite radoznali. Nemojte se plašiti da naučite nove stvari.
41. Istražujte nove mogućnosti i ideje što češće.
42. Nemojte se stideti. Sarađujte sa ljudima. Upoznajte nove ljude.
43. Ne razmišljajte previše o tome šta drugi ljudi misle o vama.
44. Provodite vreme sa ljudima koji su pametni, uporni i slični vama.
45. Nemojte pisati poruke dok vozite. Nemojte piti i voziti.
46. Pijte vodu kada ste žedni.
47. Nemojte jesti kada vam je dosadno, jedite kada ste gladni.
48. Vežbajte svakog dana. Jednostavno šetajte 30 minuta lagano ili odvežbajte seriju vežbica kod kuće.
49. Odbacite stvari koje ne možete da promenite. Koncentrišite se na one koje možete.
50. Pronađite težak posao koji vas opušta dok radite.
51. Pokušajte da shvatite da što teže radite bićete srećniji.
52. Sledite svoje srce. Nemojte gubiti vreme ispunjavajući nečije snove i želje.
53. Postavite prioritete sebi i ponašajte se u skladu sa njima.
54. Usporite i sakupljajte sve svoje male pobede.
55. Koliko god situacija bila dobra ili loša u datom trenutku, promeniće se. Prihvatite jednostavne činjenice.
56. Nadmašite sebe u onome što radite. U suprotnom ćete se razočarati.
57. Maturirajte, ali nemojte da odrastete mnogo brzo.
58. Pokušajte da razumete da niste uvek u pravu onoliko koliko mislite da jeste.
59. Napravite ili uradite nešto na šta ćete biti ponosni.
60. Napravite greške, naučite iz njih, smejte se kasnije njima i nastavite dalje.

I uživajte u jednostavnim životnim zadovoljstvima. Ona su besplatna i bolja od bilo čega što novcem možete kupiti.

Izvor: marcandangel.com

Atmosfera na poslu često i one koji dosta vode računa o svom zdravlju navede da posegnu za različitim grickalicama i brzom hranom. Da biste odoleli ishrani koju su prihvatili skoro svi oko vas i time sačuvali svoje telo i svoj duh, neophodno je da planirate svoju ishranu tokom radnog dana. Neka vam ishrana bude stavka u vašem rasporedu. Ne dozvolite da osetite vapaj želudca i da kao jedino rešenje za tu situaciju vidite energetsku inekciju putem nekog slatkiša.

Ne preskačite doručak.

Ukoliko niste u mogućnosti da doručkujete kod kuće, ponesite ili na putu do kancelarije kupite zdrav doručak. Pokušajte da do kancelarije ignorišete čarobni miris pekara i odlučno odbijajte peciva koja vam ponude vaše kolege. Da biste uspeli da ostanete odlučni u ovom odbijanju od kuće ponesite parče crnog ili integralnog hleba, voćni jogurt ili žitarice sa mlekom. Ove namirnice vam neće oduzeti puno vremena za pripremu, a omogućiće vam energiju i zdrav početak dana.

Jedite zdrave namirnice.

Kupite zdrave namirnice u prodavnici koje ćete moći da ostavite na poslu. Kada idete u nabavku hrane za domaćinstvo, proširite spisak i onim namernicama koje će vam biti zgodne da ih ponesete na posao. Kupite žitarice, kesice sa orasima i ostalim koštunjavim voćem, kikirikijem, suvim grožđem, krekere, sir, razno sušeno voće ili seckano povrće sa nekim umakom.

Koristite frižider na poslu.

U frižider na poslu možete doneti sir, tunjevinu, suhomesnate proizvode od piletine ili ćuretine. Ako volite sendviče, napravite ih sa integralnim hlebom. Izaberite lagane sadržaje sendviča poput jaja, tunjevine, sira ili nemasnog mesa. Obrok dopunite povrćem – krastavcima, svežim bosiljkom, zelenom salatom, paradajzom i voćem.

Neka vam i užina bude zdrava.

Pažljivo birajte šta ćete užinati. Neka to bude neko koštunjavo voće koje je bolji izbor od npr. čipsa. Kada ste u prodavnici, potrudite se da zaobiđete stalaže sa grickalicama. Istina je da niko ne može da odoli čokoladici, ali vi budite istrajniji u svom NE.

Kupujte u prodavnici ili na pijaci.

Izaberite prodavnicu i pijacu umesto pekara i kioska sa brzom hranom. Pokušajte da nađete u prodavnici namirnice koje možete lako spremiti. Kupite narandžu ili jabuku i sendvič. To je definitivno zdravije od hamburgera ili parčeta pice. Pokušajte da ubacite u vašu tašnu nekoliko voćki i potrudite se da ih pojedete do kraja dana. Ponesite džem i maslac ili za malo smelije kikiriki puter na posao. Može vas zasititi u bilo koje doba dana.

Jedite u kuhinji.

Nemojte jesti za radnim stolom. Usled previše posla, svima nama se desi da s vremena na vreme moramo da prezalogajimo ispred kompjutera. Potrudite se da to izbegavate. Najverovatnije nećete biti fokusirani na hranu, već na odgovaranje na emailove ili pisanje. Nesvesno ćete ručati, loše žvakati hranu i prejesti se. Korisnije je da se prošetate do kuhinje. Da ne pominjemo sve te bakterije koje će se zadržati na vašem radnom stolu posle ručka.

Jedite van zgrade.

Za vreme ručka izađite iz kancelarije. Ukoliko vaše radno mesto podrazumeva dosta sedenja, trudite se da ustanete kada god imate priliku, protegnete se ili prošetate par minuta. Zaboravite na lift. Koristite stepenice. Svakako se potrudite da bar za vreme ručka izađete na svež vazduh, prošetate se, razbistrite glavu i svakako ručajte zdrave namirnice.

Održavajte higijenu vašeg poslovnog prostora.

Dezinfikujte vaš sto jer je on prepun bakterija, a brisanje jednom dnevno sa sredstvom za dezinfekciju će biti sasvim dovoljno da ostane čist. Ne zaboravite da očistite i vaš telefon, tastaturu, kompjuter i miš.

Sigurni smo da ste svi svesni toga da je ishrana važan faktor zdravlja. Nažalost, zbog obaveza često mnogi od nas kažu: samo danas ću jesti iz pekare! Pokušajte da tokom vikenda učvrstite svoju odluku da ćete od ponedeljka jesti samo zgravu hranu, napravite raspored šta ćete jesti tokom radne nedelje i u ponedeljak krenite na posao sa obrokom od kuće! Jedite tri puta dnevno, i potrudite se da ne preskačete doručak. Ili kao što stara poslovica kaže – doručkujte sami, ručak podelite sa prijateljem a večeru dajte neprijatelju.

Izvor: Ekapija