Srpsko pravosuđe se uveliko priprema da krene u krivične postupke i protiv pravnih lica. Ukoliko se neka firma, preduzeće, ili institucija oglasi odgovornom za krivično delo, preti joj ne samo “smrtna kazna”, odnosno ukidanje, već i oduzimanje protivzakonito pribavljene imovine. Obuka sudija i tužioca za primenu Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela počela je prošle nedelje, a prvi postupci očekuju se do kraja godine.
Profesor beogradskog Pravnog fakulteta dr Goran Ilić kaže za “Blic nedelje” da pravnom licu može da se stavi na teret gotovo svako krivično delo koje postoji u Krivičnom zakoniku, izuzev onih koja se po prirodi stvari, kao što su obljuba, dvobračnost i slično ne mogu vezati za pravna lica. Uslov je da odgovorno lice u firmi izvrši krivično delo u nameri da tim delom pribavi korist za pravno lice.
– Prema svetskom iskustvu, ovakvi postupci se obično vezuju za sferu poslovanja. Ali, mogu da se vode i za koruptivna krivična dela, zatim protiv monopola koji guše mala preduzeća, a odredbe ovog zakona primenjivaće se i u slučajevima kada pravno lice služi kao paravan za finansiranje terorističke organizacije – objašnjava profesor Ilić.
On dodaje da se krivični postupak protiv pravnog lica može voditi i u slučajevima kada odgovorno lice u firmi koje je izvršilo krivično delo u međuvremenu umre, dobije imunitet ili pomilovanje, ili se pak utvrdi da je duševni bolesnik.
– Jedan od najvećih problema u Srbiji je, nažalost, to što su tokom privatizacije određena preduzeća kupljena novcem sumnjivog porekla. Tajkuni, odnosno finansijski moćni pojedinci, često su bili nedodirljivi jer su se uspešno krili iza poslovanja svojih firmi. Zato je razumljivo da se Srbija, u nastojanju da se izbori s ovim zlom, ugledala na zemlje EU i donela Zakon o odgovornosti pravnih lica – ističe za “Blic nedelje” ministarka pravde Snežana Malović.
Ona ne skriva da Ministarstvo pravde polaže velike nade u efekte koje će imati primena ovog zakona.
– Iskustva drugih zemalja pokazuju da je reč o efikasnom sredstvu u suzbijanju, pre svega, organizovanog kriminala, privrednog kriminala, zloupotrebe monopolskog položaja na tržištu i narušavanja slobodne konkurencije privrednih subjekata, kao i suzbijanju krivičnih dela korupcije i krivičnih dela protiv životne sredine – kaže ministarka Malović.
Kada se utvrdi krivična odgovornost pravnog lica, pored uslovnih osuda i novčanih kazni koje se kreću od 100.000 do 500 miliona dinara, sud može da izrekne i težu sankciju.
– Ovaj zakon uvodi nešto što bi se figurativno moglo nazvati “smrtna kazna” za pravno lice. Tačnije, uvodi prestanak i pravnog lica kada se utvrdi da je ono formirano za vršenje krivičnih dela ili da bi pretežno vršilo krivična dela. Pod udar ove norme mogle bi da dođu , na prime, firme osnovane za pružanje usluga obezbeđenja, a u stvari se bave “uterivanjem” dugova ili drugim nezakonitim aktivnostima – kaže profesor Ilić.
Posebno je važno što je Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela uvezan sa Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
– Ukoliko pravno lice bude osuđeno za krivično delo, nema nikakvih smetnji da se u tom slučaju primeni Zakon o oduzimanju imovine, ukoliko budu ispunjeni uslovi predviđeni tim Zakonom – ističe profesor Goran Ilić.
Snežana Malović: Obaveza države
Na neophodnost donošenja i primene Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela upućuje i Preporuka Grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GRECO). Takođe, većina međunarodnih konvencija koje je Republika Srbija ratifikovala, kao što su Palermo konvencija o borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Konvencija UN o borbi protiv korupcije i konvencije Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma, obavezuju našu zemlju da u pravni sistem uvede ovaj institut – kaže ministarka Malović.
(Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista “Blic” od 31.1.10)