Internet bi tokom naredne decenije mogao da postane “radno mesto” za čak 90.000 građana Srbije i jedina adresa za oko 18.000 novih preduzeća. Preduslov je da se razvija. Ovo predviđa nedavno istraživanje koje je “Telenor” poručio od američke kompanije “Boston Consulting Group”.

Prednosti poslovanja na globalnoj mreži pojedini preduzetnici u Srbiji već su prepoznali. Ne iznajmljuju poslovne objekte, ne angažuju dodatne službenike, ne plaćaju skupe reklame, a umesto u izlozima u centru grada, svoje ponude “slažu” na internet-stranicama.

Jedan od njih je i Vladimir Ivanović, urednik sajta “selo.com”.

– Sajt postoji od 2004. godine, i pokazao se kao najbolji i najjeftiniji model promocije seoskog turizma – objašnjava Ivanović.

– Na njemu je predstavljeno 400 domaćinstava, a većini je Internet osnovna promocija. Prvo smo predstavili našu opštinu Ljig, a onda smo shvatili da bismo mogli celu Srbiju da uključimo u sajt. To je, nažalost, jedini segment srpskog turizma koji je tako obrađen. Kompletno rezervisanje i prodaja obavljaju se preko Interneta. Ne postoji nijedno prodajno mesto, osim lokalnih turističkih organizacija koje u ponudi imaju samo domaćinstva iz svoje opštine.

Prosečan godišnji broj noćenja turista koji dođu zahvaljujući Internetu u neko domaćinstvo je od 350 do 700, a apsolutni rekorder je domaćinstvo Obradovića kod Ivanjice koje je ove godine imalo 3.000 noćenja.

Drugi domišljati preduzetnik čitave godine je preko “e-marketa” kupovao automobilčiće. Kasnije ih je preprodavao kolekcionarima širom Srbije, a godinu je završio sa 75.000 USD zarade.

Da je informacioni sektor “plodno tlo”, govori i podatak da se od 2003. do danas u njemu otvorilo čak 4.620 malih i srednjih preduzeća i preduzetničkih radnji koje zapošljavaju više od 27.000 ljudi.

– Prodaja putem Interneta je najjeftiniji vid prodaje u svetu. Prosečan nivo troškova u zemljama Evropske unije je za 46% manji nego kod klasične prodaje istih proizvoda – objašnjava Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.

– Trenutno se 43% robe u trgovinama računarske opreme proda tako što kupci prvo pogledaju ponudu na internet-portalima pa tek onda dođu u radnju. Međutim, direktna onlajn prodaja, kada se roba i naruči i plati preko Interneta, a onda pošalje na adresu, obuhvata tek 7,4% prodaje, što nas stavlja na dno evropske lestvice.

Virtuelna kupovina, međutim, neće zatvoriti prodavnice.

Propustili šansu

Da su bili aktivniji na Internetu, vajde bi imali ljudi iz naše drvnoprerađivačke industrije. Ova godina je svuda u Evropi bila izuzetno plodna – voća je bilo na pretek, ali je zafalilo – gajbica. Na Internetu su svoje proizvode nudile samo tri fabrike, jedna u Rumuniji i dve u Aziji. Da se u posao uključila neka srpska firma, bila bi druga na evropskom tržištu, pa samim tim i – uspešna.

Manje takse

U većini zemalja, ali ne i u Srbiji, za kupovinu putem Interneta, kada je roba za lične potrebe, naručilac ne plaća takse i carine. Recimo, na knjigu vrednu 70 EUR, u inostranstvu su dažbine manje od 5 EUR. Administracija ih zato i ne naplaćuje, jer se smatra da bi troškovi naplate bili veći od vrednosti taksi.

Registrovani

740.000 porodičnih firmi u Sjedinjenim Američkim Državama živi od internet biznisa, dok je u Srbiji na domen “RS” registrovano 40.000 korisnika.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista “Novosti” od 17.12.09.)